LoOney i njegov dnevnik putovanja! DAN PETI: ELEKTRONSKI GRAD & GNEZDO U NEDODJIJI
LoOney i njegov dnevnik putovanja!
DAN PETI: ELEKTRONSKI GRAD & GNEZDO U NEDODJIJI
Disclaimer: Dnevnik putovanja na zhalost nije obogacjen fotografijama jer trenutno nisam u mogucjnosti da uploadujem iste. Kada budem mogao, popunicju vizualne rupe. Takodje izvinjavam se zbog ch, cj, dz, sh, zh jer ja tako inache kucam kada na kompu nema domacje latinice.
Subotom I nedeljom, Milan radi kao profesor engleskog jezika u shkoli stranih jezika ovde u Pekingu. Malko je bizarno to shto ga predstavljaju kao Amerikanca ljudima koji dovode svoju decu u shkolu. Jednom mu se chak desilo dag a pitaju odakle je a on je kao iz topa odgovorio – Tenesi! Jao fino, kazhu Kinezi roditelji, mi smo bili tamo, iz kog ste grada? Iz Pensakole mamuvamjebemnaputovanu.
Prekoputa shkole jezika je Silk Market. To je u stvari buvljak u zatvorenom. Jedno od nekoliko slichnih takvih stecishta turista pretezhno iz Rusije I Velike Britanije. To su inache dve najodvratnije frakcije imaginarnog svetskog udruzhenja svetskih putnika. Ovi bledorozikasti u charapama I sandalama ne pitaju koliko shta koshta iako je poenta u cenkanju sa osmehom. Dok sam chekao Milana, obishao sam 4 sprata ove koshnice I uljudno uniformisani Kinezi su me neuljudno vabili na svoje tezge na ruskom I engleskom. Izgubio sam strpljenje u jednom trenutku I sishao u podrum gde je, obradovao sam se, CD/DVD shop chuvenih kineskih piratskih izdanja. Ja znam kako ljudi zamishljaju Kineske pirate a vrlo dobro znam I kako su nekada kineski DVDovi izgledali (cca 2000ta godina, SKC, prvi DVDovi u prodaji kod nas). Kupio sam shakohvat diskova jer izgledaju identichno originalu. Imaju sve printove na mestu I imaju full booklete. Jedan disk je 150 dinara. Fotografisacju vam da vidite kako to izgleda. Takodje, kupio sam kompletni Star Trek Voyager koji inache koshta 140 evra bez poshtarine kada se naruchuje sa Amazona. Ovde je 4700 dinara ali sam se iscenjkao da dobijem za 3600. Prichamo o 47 DVDova u jednoj kutiji. Siguran sam da bi mozhda na nekom drugom mestu dobio za josh manju cifru ali josh nisam naishao na takvo mesto.
Nashao sam se sa Milanom I zaputili smo se u pekinshki Electronic City. To je neka vrsta trzhnog centra u 4 zgrade na po 5-6 spratova. Ne mogu da pochnem da vam objashnjavam kako to izgleda. Imate sve od sitnog konektora ili adaptera do superkompjutera koji fura 3 najzahtevnije igrice odjednom. I naravno navala tableta I 3D proizvoda, kao i mutanta – 3D tableta! Ja sam tu proveo 5 sati, video sam pola jedne i prizemlje druge zgrade.
Poshto je vecj palo veche, Milan je rekao da je olimpijski stadion blizu I da bi mogli da vidimo I to. Zapucali smo metroom do tamo. Od stanice metroa do samog stadiona sve je lepo I veliko. Kao I natpis da je obilazak mogucj samo do 22h. Bilo je pola deset a Milan je reshio da ignorishe upozorenje. Stigli smo do stadiona, slikali se. Videli smo zgradu olimpijskog bazena I slikali se. Videli smo kako se drugi ljudi slikaju sa Miki Mausom I odmah zatim kako Miki Maus zhicka lovu jer je pustio da se sa njim slikaju. A onda vishe nishta nismo videli jer su ugasili svetlo.
Deset sati je otkucalo. Svi ljudi su u reci pocheli da izlaze iz kapija koje su prilichno udaljene. Sve je preveliko I predugachko. Okrenuo sam se ka Milanu I rekao mu da metro verovatno ne radi jer smo daleko od centra grada (pohto i tamo neke linije ne rade posle 22:30). Tu smo vecj ozbiljno pozhurili I naravno poljubili vrata stanice. Neki shto tu zhive sun am rekli da pichimo na liniju 10 ali nekako sam vecj znao da nema nade. Ipak, preko svake svoje mogucjnosti, trchao sam do jebene linije 10 gde smo takodje poljubili vrata. Ostali smo u mraku, u nekim ogromnim bulevarchinama. Nigde nikoga. Dva sata smo chekali taksi, zvali prijatelje i taksi stanice. Niko nije mogao bog-zna-kako da nam pomogne. U jednom trenutku ugledali smo teksti. Milan je pocheo da mashe a ja sam se zatrchao, spreman da mu se bacim na haubu. Ja kapiram da se taksista istraumirao. Dva belca mu izlaze iz mraka i bacaju mu se na automobil. Bili smo na desetine kilometara od kucje. I samo jer smo imali NEVIDJENU srecju i milost Boga Finansija I Ekonomije, lik nam je naplatio vozhnju 450 dinara. Zagotivio nas je I chak nam je dao I broj ako nam se opet ovako neshto kretenski desi. A nadam se da necje.
NASTAVAK SLEDI
