LoOney i njegov dnevnik putovanja! DAN DEVETI: RAMA LAMA TEMPLE DONG
LoOney i njegov dnevnik putovanja!
DAN DEVETI: RAMA LAMA TEMPLE DONG
Disclaimer: Dnevnik putovanja na zhalost nije obogacjen fotografijama jer trenutno nisam u mogucjnosti da uploadujem iste. Kada budem mogao, popunicju vizualne rupe. Takodje izvinjavam se zbog ch, cj, dz, sh, zh jer ja tako inache kucam kada na kompu nema domacje latinice.
Malo su me pojeli komarci. AKo su ovo komarci uopshte. Pun sam malih crvenih ujeda. NIsu oni veliki plikovi kao kod nas. No shta je tu je.
Ovde se sunce chesto krije iza oblaka. Oblachno je a nije oblachno. Ali je zato jako jako vrucje. Znoj curi sa mene u svim pravcima. Pet minuta napolju I ja sam gola voda. Ne znam kako je mogucje da je u Pekingu bash tolika vlaga. Menjam dve majice dnevno ako uspem da stignem gajbi izmedju obilazaka ovoga I onoga.
Danas sam reshio da obidjem Lama Temple koji juche nisam obishao. Ponovo sam kasno krenuo, ali ipak na vreme da jedem I promenim tri linije metroa pre ulaska u hram. Ulaznica me je koshtala 250 dinara a karta je ustvari mini cd sa tankim omotom na kome je jedinstveni bar kod.
Hram je znatno vecji od Konfuchijevog. Lama iliti Yonghe Temple je hram I manastir jedne od shkola tibetanskog budizma. JEdan je od najvecjih I najvazhnijih budistichkih hramova na svetu. Arhitektura i oslikavanje zidova I stubova u hramu kombinuje tibetanski I Han stil. Sve shto vas zanima o samom hramu vishe od ove informacije, moracjete da guglate. Obishao sam ceo hram natenane. Poshto u chast Bude svaka osoba pali po 3 mirishljava shtapicja, imao sam srecju. Nije bilo vetra pa se onda shtapicji pale van hrama. Miris je toliko jak da, chak I napolju, pomalo smeta. Kada sam ulazio u kutke hrama u kojima su statue dobroga Bude, poneki momak ili devojka bi se klanjali do poda I po tri puta molili za unutrashnji mir.
Pomislio bi chovek das u to neki verski fanatici, ali nisu. Bilo je I Evropljana koji su se usput klanjali, a dosta ljudi je dolazilo sa posla das a sebe skinu duhovni teret. Ipak, ne mozhe da ne bude smeshno kada devojka na shtiklama klechi na malom crvenom jastuchicju klanjajucji se do poda, dok joj se mini suknja zadizhe I otkriva ono shto bih zheleo da vidim u Kini pod sasvim drugim okolnostima.
Dok sam se odmarao na klupici, pred zatvaranje kompleksa, prishla mi je ljubazna Kineskinja. Po fizionomiji, rekao bih da je iz neke udaljene provincije. I bio sam u pravu. Doshla je sa roditeljima u Peking jer su zheleli da vide glavni grad pre nego umru. Videlo se da joj je jako stalo do njih. Ovde se penzioneri neguju kao najnezhnije cvecje. Njih dvoje su mi se smeshkali sa klupice prekoputa I videlo se d aim je drago shto im cjerka zna engleski toliko dobro da mozhe techno da razgovara sa strancima. Pricha je bila isprazna, razmena informacija o mom I njenom putovanju, utiscima, vremenskim prilikama. Ipak, bili smo dovoljno glasni da nas primeti druga, lepsha devojka sa klupice prekoputa. Nakon shto je ova prva otishla sa svojom porodicom u dalji obilazak, upustio sam se u razgovor sa Doris.
Doris je Kineskinja koja studira u Americi. Rekao bih da je lepa I izuzetno komunikativna. Malo se muchi sa engleskim vokabularom ali je daleko bolja od lokalnih sunarodnika. Posle prijatnog razgovora, dogovorili smo se da idemo na vecheru. Ne kao sastanak ili tako neshto. Ovde se ljudi druzhe I upoznaju iskljuchivo uz hranu.
Njena ideja je bila da krenemo odmah poshto je trebalo da se nadje sa svojim drugom kako bi krenuli na klopu, ali mene je bilo sramota da idem u stanju u kom sam bio. Na sebi sam imao crnu majcu sa ogromnim belim slanim kolutovima znoja. Morao sam da zapalim gajbi da se presvuchem.
NEgo da skratim prichu. Moj prijatelj Marfi je kao I uvek spremio neshto za mene. Po drugi put za 9 dana, zastoj u saobracjaju! Guzhva je bila stravichna! Takvo neshto u 5 popodne nikada nisam video. Stigao sam kucji sat vremena nakon shto je trebalo da se nadjem sa Doris I njenim prijateljima. I onda sam odustao. A I premorilo me je ovo skriveno sunce u kombinaciji sa Budom i 3 linije metroa.
Umesto sa Doris, na vecheru sam otishao sa Milanom I nocjnim chuvarom fakulteta za komunikaciju – Gaom. Dok su oni razmenjivali kurtoazne kineske rechenice, ja sam shtapicjima trpao slako-ljutu piletinu sa kikirikijem zavrat. Malo spanacja, malo doufua I pravac krevet. Ah da! Nishta ne osvezhava pred spavanje kao Fanta Kajsija. NEdostajacje mi kad se vratim u Srbiju.
NASTAVAK SLEDI
