LoOney i njegov dnevnik putovanja! DAN DESETI: TEMPLE OF HEAVEN
LoOney i njegov dnevnik putovanja!
DAN DESETI: TEMPLE OF HEAVEN
Disclaimer: Dnevnik putovanja na zhalost nije obogacjen fotografijama jer trenutno nisam u mogucjnosti da uploadujem iste. Kada budem mogao, popunicju vizualne rupe. Takodje izvinjavam se zbog ch, cj, dz, sh, zh jer ja tako inache kucam kada na kompu nema domacje latinice.
Nakon shto sam ustao, a nije mi se htelo da ustanem zbog vrucjine, poslao sam Doris poruku da cju biti na Dongdan stanici prve linije metroa. Ja idem sa jednog kraja, onda ide sa drugog I taman fino se tu nadjemo.A onda presedanje na liniju koja nas vodi direkt do Temple of Heaven. Kao I svaki Kinez, imao sam obavezu da jedem pre nego krenem u tako veliki obilazak. Moram da priznam da mi je kineske hrane preko glave a vecj I McD pochinje da smara. Ugledali smo neku vrstu holandske pekare na stanici. Oh, stani srce, prestani da lupash tako jako!
Mojoj srecji nije bilo kraja ali moram da napomenem da rol virshla ne bi trebala da ima shecjernu glazuru na vrhu. SKoro das am siguran da Holandjani, kao ni ja, to ne jedu bash tako. No, pecivo je pecivo a ja mnogo volim pecivo.
Kada smo se najeli, nije proshlo ni 2 minuta a vecj smo bili u redu za karte. Za Kineze 100 za Srbe 300 dinara. Pa dobro. Nit mogu da isfoliram kosookost I cjosavost, niti sam tolika shtekara. Primetio sam da karta ima nekoliko delova za cepkanje, shto znachi da kad platish punu cenu mozhesh da vidish apsolutno sva mesta na lokaciji. Na praktichnom primeru se ispostavilo da zaista cepkaju karte po ulazima u svaki prostor sem na, recimo, dva gde mora da se doplati po 100 dinara. E pa tolika shtekara vecj jesam. Ne zanima me gde se car presvlachio pre molitve.
Josh jedno saznanje mi je porushilo snove. Sam hram je bio obnovljen jednom 400 godina posle prvobitne izgradnje, pa 200, pa onda na 30 godina do danas. Kazhu da su stari Kinezi imali nachin da obrade drvo da mozhe da izdrzhi vishe stotina godina ali das u se ti recepti izgubili. Zato kompletna drvena struktura mora da se menja na 30 godina jer je, na primer, udari grom. To znachi da nishta sem kamena nije pravo. Pa.. Uzhivajmo u kamenu.
Ne bih sad da vam pricham o hramu jer nije u tome poenta, dakle ako vas zanima kako izgleda I o chemu se radi, guglajte. Doris I ja smo obishli sva 3 kilometra u krug. Ishli smo I u zabachena mesta tipa carevog ruzhichnjaka gde maltene niko ne ide. Istina, zalutali smo, ali to je jedno od onih srecjnih lutanja jer ipak ima shta da se vidi. Kada smo prvi put krochili iza zidina, ona je izvukla kishobran shto me je nakostreshilo jer Milan otkako sam stigao viche za Kineskinje koje furaju kishobran po suncu das u seljanke. Elem, taj kishobran je bio jako koristan. Ja bih sto posto dobio sunchanicu jer sam podlozhan, a poshto su Kinezi izmislili kishobran (kao suncobran) onda me nije bilo sramota da ga koristim. Kishobran glavu chuva. Od sunca.
Josh jedna srecjna okolnost je da postoje naprave koje sam ja nesrecjno nazvao slushni aparati. To je ono shto platish da ti govori u ushi gde si I kakva je istorija tog mesta. Poshto nisam zheleo da dam josh 400 dinara za engleski aparat, Doris je dala josh 100 za kineski. I onda mi je prevodila sve shto aparat govori. Informacije su shture I bezvezne jer na kraju krajeva sve pishe na tablama. Ali aparat je prekidao nebitne razgovore koji su se odvijali izmedju Doris I mene, ten as je terao da se fokusiramo na ono shta treba da vidimo.
MOrali smo da pravimo cheste odmore u hladovini kad god na hladovinu naidjemo. I tu sam se prvi put susreo sa sakupljachima flasha. Prishla mi je baka I neshto trazhila. Pogledao sam Doris zbunjeno jer nisam siguran da lib aka zheli novac ili flashu u mojoj ruci. Ipak je bilo ovo drugo. I onda mi je objasnila, stariji beskucjnici pa chak I penzioneri o kojima nema ko da brine, skupljaju plastichne flashe jer je 10 flasha 70 dinara zarade. Drzhavi je stalo da reciklira a starijim ljudima da zarade. Ovde kada chovek kopa po djubretu, chak iako je gladan, to radi jedino zbog flasha. Nikako zbog ostataka hrane, jer hrana se ne baca, a jeftina je.
Nakon naporne ali izuzetno prijatne shetnje, Doris I ja smo krenuli do Silka da kupimo neke stvari u parfimeriji. Jas am reshio da rizikujem I da kupim dezodorans jer roll on nishta ne radi (osim da se namazhem ceo pa da ode cela boca u dva mazanja). Ovde ne sme da se nosi dezodorans u metro pa sam morao da ga shvercujem. To sam obavio sasvim uspeshno. Je l’ sam Srbin ili nisam?! Pre rastanka smo ishli u Mekicj na klopicu I tu sam uhvatio sebe da mi pada glava. Ops, vreme je da pohitam gajbi. Kad pochne da mi zabada glava tako to znachi samo jedno. Kisha. Dva minuta nakon shto sam ushao u kucju krenuo je jezivi pljusak.
Sve u svemu, dobar dan. Video fantastichan hram, pocrneo, jeo pecivo, bio u dobrom drushtvu, izbegao kishu, proshvercovao dezodorans. Do jaja.
NASTAVAK SLEDI
