LoOney i njegov dnevnik putovanja! DAN PETNAESTI: POTISKIVANJE U XIANU
LoOney i njegov dnevnik putovanja!
DAN PETNAESTI: POTISKIVANJE U XIANU
Disclaimer: Dnevnik putovanja na žalost nije obogaćen fotografijama jer trenutno nisam u mogućnosti da uploadujem iste. Kada budem mogao, popuniću vizualne rupe.
Y.J. je rekao da će doći rano, ali nisam imao predstavu koliko rano. Milan i Sale su evidentno znali, jer su bili spremni na ustajanje. Ja baš i nisam. Morali smo i da se spakujemo. Plan je bio da ostavimo spakovane torbe na recepciji hostela i da idemo da vidimo zid Sijana. Tako je i bilo. Napolju je padala kiša. Sporo, bez namere da prestane. Y.J. nas je pokupio pešaka. Pored jednog kišobrana za sebe, poneo je jedan i za nas. Milan ga je odmah uzaptio jer sam ja uzeo njegov još u Pekingu.
Jedini bez kišobrana je ostao Sale. I onda je rešio da kupi jedan. Kada padne kiša u Kini na svakom ćošku mogu da se kupe kišobrani po duploj ceni. Žena ispred hostela je trazhila 300 dinara što je apsurdno mnogo za Kinu a pogotovo manji grad kakav je Sijan. Y.J. je pokušao da se cenjka a prodavačica ga je nazvala izdajnikom svog naroda jer joj je osujetio plan da nas opelješi. Milan je to čuo i glasno počeo da se svađa sa prodavačicom na svom limitiranom kineskom jeziku. Ova jadna se šokirala. Nazvao ju je kučkom.
Za to vreme, Sale je kupovao kišobran kod druge, razumnije prodavačice. Dobio je kišobran za 100 dinara što je i dalje bilo mnogo. Ali platio je bez drame i onda smo mogli da nastavimo šetnju ka sijanskom zidu. Nije prošlo mnogo vremena i već smo bili tu. Svi smo uredno platili kartu od 400 dinara, osim Milana naravno. On je štekara i redovno vadi svoju crvenu isteklu studentsku karticu koja obično donosi pedeset odsto popusta. Samo i isključivo njemu. Da kojim slučajem JA imam popust, podelio bih ga sa saputnicima jer mi je stalo da svi plate manje. Možete me nazvati ljubomornim ili naivnim, ali zaista bih to uradio. Ovome naravno takvo nešto nije ni palo napamet.
Sve u svemu, obilazak zida nije bio preterano naporan (ako izuzmemo stepenice sa kojima nisam u ljubavi) mada nam je u jednom trenutku palo napamet da obiđemo svih 7 kilometara turističkim automobilom na struju. Na žalost, ali na sreću po naše novčanike, auto nije vozio dalje od drugog kilometra zbog kiše. A toliko smo mogli i da prošetamo. Kada smo došli do željene tačke, kiša je već bila jača i kapi su bile krupnije. Sišli smo do izlaza i ispozdravljali se sa našim domaćinom, te krenuli u poslednju šetnju gradom Sijanom. Imali smo da ubijemo nekoliko sati. Ulazili smo u prodavnice, pipali stvari. Jeli smo u Meku. U nekom trenutku smo naišli na ogromnu arkadu (igraonicu) i tu smo ostali dobar sat vremena. Sale i ja smo se ludo zabavljali, igrali neke igrice za decu sa dobošima, pandom koji seče povrće… U jednom trenutku sam čak uživao i u plesnoj tački jer je Sale igrao jednu od onih igara u kojima se đuska po koracima sa ekrana. Dušu je ispustio đuskajući, ali nije hteo da odustane, skupili se ljudi da gledaju.
Za to vreme, Milan je ćaskao sa nekim Amerikancem koji je deset godina mlađi a izgleda dve godine stariji od mene. Započeli su konverzaciju slučajno i na kraju imali jednosatnu razmenu iskustva jer obojica predaju engleski kineskim klincima. Sale i ja smo, kad smo se smorili, pokupili kupone koji su izlazili iz mašina za igrice i na kasi ih zamenili za tri Snupi olovke (a šta drugo?!) dve plave za nas dvojicu i jednu roze za Milana (a koju drugu?!).
Milan nam je naravno vratio za čekanje te je sat i po vremena obarao cenu muškoj tašni u radnji kožne galanterije. Nakon toga, napravili smo kupovinu godine. Ušli smo u sijanski Crocs i sva trojica kupili iste espadrile sa kroks uloškom. Cipele su nežne, lake za održavanje, fantastično udobne. Zvučim kao reklama. Ali to je bilo ono što nam je potrebno da bi šetnje bile iole prijatnije. Sale ima problem sa petama jer sum u patike propale, ja već imam tri žulja od kojih je jedan zagasito krvave boje a pojavilo mi se i kurije jebeno oko. Moja baba je imala to. Prepoznatljivo je po tome što izgleda kao da vas gleda. I boli.
U hostel smo se vratili na brzaka, da pokupimo stvari i odmah smo nastavili ka železničkoj stanici. I tada mi se vratilo. Kupio je karte za stajanje u vozu.
NASTAVAK SLEDI
